Честе питање о вежбама дисања

Вежбе дисања су генерално безбедне, али особе са астмом, ХОПБ-ом или другим респираторним условима требају конзултовати са својим лекаром пре него што почну. Некои људи са астмом требају избегавати брзо дисање или хипервентилацију. Почните са лаганим техникама попут дубоког дисања кроз нос и спорог издисаја кроз уста. Ако искусите врхотиње, вртоглавицу или осећај немира, одмах прекините и консултујте се са здравственим радником. Добро је почети под надзором физиотерапеута или респираторног терапеута.

Најчешће препорученo време је јутро, одмах после буђења, када су ваше плућа свежа и ум побуђен. Вечерас пре спавања је такође одлично време пошто вежбе дисања могу смирити нервни систем и подстакнути бољи сан. Избегните вежбање негде близу једног сата после јаког оброка јер полна стомак може утицати на удобност. Многи редовни практиканти налазе да су доследни – дисање у исто време сваки дан – кључни за дугорочне користи. Одаберите време када сте релаксирани и не журите.

Многи људи осећају одмах смиреност и релаксацију – чак и после једне сесије. Физичке користи као што су боља оксигенација, смањена срчана фреквенција мира и побољшана плућна функција обично се замећају у року од две до четири недеље редовне вежбе. Дугорочне користи – укључујући бољу енергију, смањени стрес и боља спавање – траже редовну праксу од неколико месеци. Сваки организам је другачији; неке особе напредују брже, док други требају више времена. Доследност је кључна за видљиве разулте.

Болови у грудима никад не би требају да буду игнорисани. Одмах прекините вежбе дисања и конзултујте се са лекаром, посебно ако болови трају дуже од неколико минута. Ако болови нестану брзо, могло би да буде мишићно затезање или раздражена интеркостална мишућа (између ребара). Да бисте то избегли, почните са споријим, плићим дисањем и избегните насилно проширење грудног коша. Будите сигурни да сидите праволинијски са добром постуром – луч слаб ставунак може додајно напрезање на грудне мишће.

Да, вежбе дисања су врло ефективне за управљање анксиозношћу и панич атакама. Дубоко, споро дисање активира парасимпатични нервни систем, што смирује реакцију "борба или бегство". Техника попут 4-7-8 дисања (удишите за четири, задржите за седам, издишите за осам) је позната као веома смирујућа. Када осетите анксиозност, направите пет до десет циклуса спорог, дубоког дисања кроз нос и дугачких издисаја кроз уста. Редовна вежба од неколико минута дневно уопште смањује ниво анксиозности. Ако имате суровуклиничку хладну паник, конзултујте се са психиколог или психијатра.

Не, вежбе дисања не захтевају никакву опрему. Можете их обавити било где – дома, на паркингу, у чекаоници лекара, било где. Квалитета вашег окружења утиче на искуство: могућност је удобна столица или касета, тиха просторија без дистракције и умерена температура. Многи људи воле да вежбају преде отвореног прозора са свежим ваздухом или на терасти. Ако вам је драга музика, нежна инструментална музика или звукови природе могу побољшати искуство. Главна ствар је налазити место где се осећате расслабљено и безбедно.

Да, вежбе дисања су углавном сигурне и чак помажу при управљању високим крвним притиском. Дубоко дисање смањује активирање симпатичког нервног система и помаже опуштању крвних судова. Редовна вежба дисања може помоћи да се кревни притисак снизи постепено. Међутим, избегните вежбе које укључују јаке задржавање дисаја или превише напора. Особе на леководима кроз висок крвни притисак требају да причају са својим лекаром. Почните са блажим техникама и не форсирајте дисање. Честе вежбе (5-10 минута дневно) су боље него интензивне краће сесије.

Врхотиње приликом вежбања дисања обично је узрокована хипервентилацијом – брзо дисање које смањује углавном диоксид у вашој крви. Одмах прекините вежбе и врнитесе на нормално дисање. Наслоните се назад, затворите очи и дозвола вашем телу да се смири. Пијте чашу воде ако сте достави. Да избегнете врхотиње уфутуру, почните са споријим брзинама дисања и краћим периодима задржавања дисаја. Вежбајте веђ седећи, не стајећи. Ако врхотиње постану честе, конзултујте се са здравственим радником.

Апсолутно. Вежбе дисања су идеалне јер не захтевају физички покрет. Можете вежбати док сидите у удобној столици, на кревету или чак лежећи. Артритис или ограничена мобилност не утичу на вашу способност да дишете дубоко и намерно. За особе са артритисом рамена или леђа, седите са добром постуром али без напрезања. Неке комбиноване вежбе (попут спајања дисања са благаним кретањем руку) могу бити од помоћи, али основне вежбе дисања раде веома добро саме. Физиотерапеут може препоручити коју позицију је најудобнија за вашу специфичну ситуацију.

Да, редовне вежбе дисања могу значајно побољшати капацитет плућа и дисни издржљивост. Управљањем правилним дисањем, ваше плућа постају боља у уношењу кисеоника и избацивању угљивог диоксида. То значи да вам мање ваше срце мора да ради да достави кисеоник вашем телу. Временом, особе примећују да су мање задах од активности попут пешачења или пењања степеница. Вежбе дисања такође јачају интеркостиалне мишће (између ребара) и дијафрагму, главни мишић дисања. Комбиновање вежби дисања са лаганом активношћу попут пешачења може потпуно трансформирати вашу издржљивост.

Вежбе дисања су често препоручене као допунска техника за особе које узимају лекове за срце или плућа. Важно је наставити да узимате своје лекове као што вам је предписано. Вежбе дисања могу радити веома добро поред лекова и могу чак помоћи вашим лековима да буду ефективнији. Конзултујте се са својим кардиологом или пулмологом пре него што почнете нову вежбу дисања програму, посебно ако имате озбиљно срчано стање. Некои лекови могу утицати на вашу толеранцију на вежбе, па је добро имати надзор. Честе чак препоручује вежбе дисања као дело целовитог плана лечења.